Perga

Perga – izuzetno kvalitetna hrana, jedan od najkvalitetnijih proizvoda od pčela. Ona predstavlja fermentisani polen. Pčele unose polen u saće, lageruju ga, obogaćuju enzimima i on fermentira minimum 21 dan u košnici.

Proces prerade polena u pergu vrlo je složen i traje oko 21 dan.

Počinje još dok pčela sakuplja polen sa cvetova, pakuje ga u korpice na zadnjem paru nogu i vlaži pljuvačkom iz svojih žlezda i sadržajem voljke – mednog želudca.

Fermentacija započinje još u vazduhu dok pčela leti i tokom leta u polenu dolazi do povećanje količina organskih kiselina koje iniciraju proces fermentacije.

Kad pčela donese grudvicu polena u košnicu, predaje ga drugim mladim pčelama koje polenu dodaju mikroorganizme, kvasce, gljivice i bakterije potrebne za fermentaciju perge.

Da bi se polen uspešno pretvorio u pergu pored enzima pčela potrebna je i odgovarajuća vlažnosti i temperatura (mikroklima) u košnici koju obezbedjuju pčele.

Mlečna kisela fermentacija traje oko 3 nedelje i kao rezultat fermentacije nastaje perga ili Pčelinji Hleb.

Kad se proces fermentacije završi pčele dobro nabijaju pergu u saće, do dve trećine njene visine i zalivaju sa tankim slojem meda, tada je perga spremna za korišćenje.
Perga sa svojim korisnim svojstvima pored visokog antimikrobnog dejstva poseduje i veliku biološku vrednost.

Jedan od razloga zašto pčela polen pretvara u pergu je i taj što tako pravi složenu hranu bogatu belančevinama i aminokiselinama.

Perga kao složena hrana u sebi sadrži hranjive sastojke iz raznih vrsta polena. Polen od samo jedne vrste biljne vrste nema sve potrebne hranjive materije stoga pčela spravljajući pergu miksuje razne vrste polena zajedno.

Perga je po hemijskom sastavu drugačija od polena, lako svarljiva i brže deluje u procesu ozdravljenja. Perga je posebno pogodna kod problema sa varenjem jer zahvaljujući svom sastavu lako se usvaja u crevima i poboljšava razmenu materija u organizmu.

Perga ima vise slobodnih amino kiselina, vitamina K i folne kiseline u odnosu na polen kao i veći stepen kiselosti.

Ona poseduje sve esencijalne aminokiseline dok polenu mogu nedostajati od 2 do 4 esencijalne kiseline zavisno od koje biljke je pčela skupljala polen.

Takodje perga sadrži 9% više masnoće u odnosu na polen.

Razlika izmedju perge i polena pored nutritivnog sadržaja je i ta što zrna polena koja su mikroskopske veličine sadrže celuloznu opnu koja mora da nabubri i pukne da bi njegov sadržaj bio iskoristljiv.

To kod perge nije slučaj, ona je potpuno fermentisana i odmah spremna za upotrebu.

U procesu fermentacije pčela dodaje u pergu gljivice, kvasce i bakterije od značaja za ljudsku upotrebu.

U košnici pergu pčele deponuju u saće za ishranu larvi i kao rezervu hrane za odgoj novih generacija mladih pčela.

Rezerva perge u košnici je veoma značajna za bezpašan period u godini kada nema dovoljno polena u prirodi ili vremenski uslovi otežavaju njegovo sakupljanje.

Perga se koristi kao kao dodatak svakodnevnoj ishrani u kojoj postoji nedostatak belančevina, vitamina i minerala.

Upotrebljava se kod bolesti nervnog i endokrinog sistema, kod bolesti želudca i dvanaestopalačnog creva. Ona povecava broj eritrocita i hemoglobina u krvi.

Jača imunitet povećava otpornost od infekcija, obnavlja crevnu floru, poboljšava rad prostate i potenciju, odrzava vlažnost kože. Jača vid uz pomoć vitamina A, što je naročito bitno u digitalnom dobu.

Pergu naročito koriste osobe izložene štetnom zračenju – u rendgen salama, na rizičnim poslovima ili posle dijagnostičkih pregleda.

Kod osoba sklonih alkoholizmu perga vraća u organizam preko potrebne vitamine i minerale koje je alkohol prethodno uništio, poboljšavajući značajno stanje te osobe.

U lekovite svrhe perga se koristi još za: